Градишке
на лијевој и Босанске Градишке на десној обали Саве. То је дужина од 60 км.
Ширина логора се просјечно
распростирала 2 км на лијеву и 2 км на десну обалу ријека Уне и Саве. Избор
Јасеновца за мјесто усташког концентрационог логора није случајан. Он се налази
у средишту српских земаља и као такав изабран је за централни пункт уништења
Срба. Сав терен Јасеновца је окружен ријекама Савом, Уном и Великим Стругом, усред мочварног Лоњског поља, па је бјегство из логора било немогуће.
Са друге стране Саве је тешко приступачно и плавно подручје Доња Градина (Градина
чини најистуренији, сјеверозападни дио, козарскодубичке равни), далеко од људских
очију и ушију, идеално мјесто за масовна убиства. Логор Јасеновац је oснован
по узору на логоре у нацистичкој Њемачкој у августу 1941. године. Био је највеће
мучилиште и губилиште које је икад постојало на тлу бивше Југославије.
По ужасима и звјерствима које су чиниле усташе, без премца је у историји људског
рода а по димензији злочина је трећи концентрациони логор окупиране Европе,
ратних година 1941-1945. У њемачким логорима спровођен је индустријализовани
геноцид, а у Јасеновцу људи, жене и дјеца су убијани на најбестиднији начин,
какав није забиљежила историја људског рода. 
У
концентрационом логору Јасеновац је на стравичним мукама уморено 700 хиљада
невиних мушкараца, жена и дјеце, углавном Срба, Јевреја, Рома и антифашиста
без обзира на вјеру и нацију. Од укупног броја у Доњој Градини је убијено 366
хиљада (извор: Програм уређења Спомен-подручја Доња Градина Урбанистички завод
СР БиХ, Сарајево, марта 1977. године). Подручје општине Козарска (Босанска) Дубица прије Другог свјетског рата имало је 33 550 становника.Од тог броја је погинуло 18 495 становника (кнешпољаца понајвише). На хиљаде у логору Јасеновац.