МЈЕСТО: Козарска Дубица СЛАВА: Св. Архангел Михајло САБОРИ: Преображење ИГУМАН: Јеромонах Василије ТИПИК: Недјељом и празницима Литургија, Јутарња, Вечерња, Часови

    Моштаница, највећи и један од најстаријих манастира у православној епархији Бањалучкој, налази се дванаест километара од Козарске Дубице, у прелијепом, шумовитом предјелу на падинама планине Козаре.
    Постоји неколико забиљежених предања која говоре о постанку манастира Моштанице. Једно од њих каже да је Моштаница задужбина родитеља Светог Саве. Ово казивање сасвим се укалапа у свесрпско светосавско предање и нема извора на основу којих би се оно могло провјерити. Према другој легенди Моштаница је подигнута 1113. године и то на мјесту погибије светог Теодора Тирона. Старији описивачи манастира поткрјепљују ово ''датовање'' казивањем о црквеном кључу на којем је урезана година 1111.
    Предање према којем је манастир Моштаницу подигао а манастир Рмањ, као столицу свом брату калуђеру Гаврилу Предојевићу, обновио Хасан-паша Предојевић везује се за стварне догађаје из прошлости овог краја, за турска освајања даље на западу током XIV вијека.
    Први писани спомен манастира Моштанице је запис из 1579. године у Отачнику који се данас налази у Хиландару. У њему се наводи да је књига писана наведене године '' у храму светог арханђела Михаила у Манастиру звaном Моштаница, у вријеме игумана Григорија јеромонаха.
    Моштаница је у времену од средине XIV вијека до средине XX вијека обнављана чак 9 пута. Како је и она страдала од њемачких бомби у прошлом свјетском рату, то су последње обнове изведене непосредно након рата.
    Црква је димензија 23,4 x 10,5м, а висина куполе је 13,5м. Старији истраживачи оставили су податак о последњем трагу моштаничког живописа, који је био смјештен у ниши на западној фасади - ружичасти балчак мача светог арханђела Михаила, којем је и посвећена моштаничка црква.
    По својој најмање петстогодишњој прошлости и по изузетно смјелој, складној и богатој архитектури цркве манастир Моштаница припада оном реду споменика културе који обиљежавају највиши ниво стваралаштва српског народа у окриљу Српске православне цркве. Историју овог споменика прате исте етапе које се уочавају у историји православних манастира на овом подручју. Положај на увијек немирној граници Отоманског и Аустријског царства, условио је стална страдања и честе сеобе монаха, након којих су слиједили повратци и обнове.
    Манастир Моштаница регистрован је као споменик културе друге категорије 1951. године и ужива мјере заштите прописане Законом о заштити културно-историјског и природног наслеђа Босне и Херцеговине.
    Свети Теодор ( Сладић ) је родом из села Курузара под Козаром. Оскудни историјски подаци мало казују о животу овог српског мученика. По предању, Турци су га ухватили заједно са 150 Крајишника и мученички уморили. Спаљен је 1788. године код манастира Моштанице. Од његових моштију сачувана је рука са прстима. Године 1876. рука мученика Теодора била је у манастиру Комоговину (сјеверозападно од Костајнице) , а уочи Другог свјетског рата пренијета је у цркву у Костајници. Послије рата, једно вријеме била је у Саборној цркви у Карловцу, одакле је 1957. године Пренијета у манастир Комоговину, гдје се и сада налази.
    У манастиру Моштаници је замонашен и преподобно-мученик свети ћакон Авакум, родом из Кнешпоља.