Ја не могу да одем у Свету гору, могао је Србин рећи, зато нека мој дом буде Света гора. Шта је Јерусалим земаљски према Јерусалиму небеском? Ја бих желио поћи на хаџилук у Јерусалим земаљски, гдје су стопе Спаситеља мога, али нисам у могућности! Зато ћу да се уздигнем вишњем Јерусалиму, бољем Јерусалиму, гдје нису само стопе Његове него баш Он Сам, Васкрсли и Вазнесени Побједилац смрти, Господ мој и Бог мој.

Свети владика Николај Српски

      Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког ЈЕФРЕМА, господин Борко Босиочић својим трудом подигао је цркву св. Василију Острошком као знак захвалности и благодарности светом и роду, у родном селу Побрђанима.
      О празнику светог 2006. године, благословом Митрополита црногорско приморског Амфилохија и игумана острошког, викарног Епископа Јована диоклиског из манастира Острога у новосаграђену цркву у Побрђанима пренесена је СВЕТА РЕЛИКВИЈА /дио одежда - сакос/.
       Преносом реликвије ова црква постаје циљ многих поклоника из свих крајева и мјеста. Вјерни народ долази како на богослужења тако и да се поклони СВЕТОЈ РЕЛИКВИЈИ тј. да принесу молитве Светом Василију за духовно и тјелесно здравље своје и својих ближњих.

До цркве Св. Василија Острошког у Побрђанима (Дубичким) данас је лако стићи. Налази се на пола пута између Козарске Дубице и Приједора. Силаском са главне цесте (обиљежено путоказом) стиже се макадамским путем у дужини од 4,5 км.

Житије Св. Василија Острошког Чудотворца

       Родом (1610-1671) из Попова Поља (Мркоњић), села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божијој, а када подрасте оде у Требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ријетког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најприје становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вјери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притјешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, гдје се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу у 16 вијеку, оставивши своје цијеле и цјелебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцјељење у најтежим болестима и мукама својим.

„ПРОЛОГ“ Свети владика Николај Српски

Чудо Светог Василија Острошког

       Желим да нешто кажем и о мојој љубави према Светом Василију Острошком, а могу рећи и о његовој љубави према мени.
       Прије годину дана сам имала налаз љекара да требам и морам имати сложену интервенцију на срцу. Моји родитељи нису могли да вјерују да је то истина. Након три прегледа, у три независне болнице, дијагноза је потврђена.
       На дан операције још једном ми је то потврђено и на монитору је показано и одштампано. Када су моји родитељи ставили потпис да могу љекари да oперишу моје срце тада се појавио непознати човјек који је тражио од мојих родитеља да ме он прегледа.
       За вријеме прегледа моји родитељи су били узнемирени и уплашени и тата је држао иконицу Светог Василија Острошког и рекао ми је: "Видиш ли ко те гледа?"
У том тренутку тај човјек који није био у тиму за моју операцију је саопштио Божију вољу: НЕМА ПОТРЕБЕ ЗА ИНТЕРВЕНЦИЈОМ.
       Све је нестало у моменту. Сво су били у шоку и љекари и моји родитељи. Ипак су настављена испитивања, али од тог часа сви резултати су исти: НЕМА ВИШЕ ПОТРЕБЕ ЗА ИНТЕРВЕНЦИЈОМ.
Ја сам и тада и сада вјеровала да сам у Божијим рукама и вјерујем да ми је Свети Василије ставио руку на моје срце и још једном показао Божију љубав и своју моћ.

Теодора Босиочић, Лондон
(Из часописа "Светигора" бр. 166)

Црква Светог Василија Острошког у Побрђанимa
опширније