Храм Покрова Пресвете Богородице у Кнежици

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА МАЈ

Храм св. Василија Острошког у Побрђанима

 

ОСВЕЋЕЊЕ КРСТИОНИЦЕ У ЦРКВИ СВ. ВАСИЛИЈА УА ПОБРЂАНИМА

           У сриједу 12. маја 2010. године, Његово Преосвештенство Господин Г. Јефрем освештаће крстионицу код цркве Светог Василија у Побрђанима. Света Литургија ће почети у 10 часова.

 

 

ПРЕМИНУО ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ

           Данас, 15. новембра 2009. године, у 10,45 часова, на Војно-медицинској академији у Београду, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Г. Г. Павле.

 

ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА У КНЕЖИЦИ (ВИДОВДАН, 28.06.)

            На дан Покрова Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Господин Г. Јефрем освештао је храм Покрова Пресвете Богородице у Кнежици. Освештању је присуствовао многобројни народ као и гости из Русије и Казахстана.

 

ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА У КНЕЖИЦИ (ВИДОВДАН, 28.06.)

ПЕТАК, 27. ЈУНИ:

- од 20 часова - Ноћни турнир (игралиште ОШ "Мајка Кнежопољка")

 

СУБОТА, 28. ЈУНИ:

- у 8.30 часова дочек Епископа бањалучког Г. Јефрема

- у 9.00 часова Освећење звона и храма Покрова Пресвете Богородице

- у 9.30 часова Света архијерејска литургија

- у 11.00 часова Парастос за погинуле српске борце из свих отаџбинских ратова

- у 20.00 часова вече изворне пјесме кнешпоља и Поткозарја, гости: Етно група Моштаница и драмски студио Артист (у црквеној порти)

 

ЦРКВА У ВЛАШКОВЦИМА

      Црква Успења Пресвете Богородице у Влашковцима порушена је у Другом свјетском рату. На радост у овој години отпочели смо радове на њеној поновној изградњи.

     Прилог за изградњу можете слати на постављени рачун (под линком уплате) са назнаком "за Влашковце".

 

Освештани темељи храма Св. Петке у Мљечаници код Козарске Дубице

            На дан свете Петке, Његово Преосвештенство Господин Г. Јефрем у поподневним сатима освештао је темеље храма свете Петке при Институту за физикалну медицину, рехабилитацију и балнеоклиматологију у Мљечаници код Козарске Дубице. Кадар овога Института је свесрдно прихватио предлог да се сагради храм који би био на услузи свим пацијентима који долазе на лијечење при овом медицинском центру, али и вјерном народу овога мјеста.

      Част кума темеља припала је г. проф. др. сци. Михајлу Стефановском, који није скривао своје задовољство поводом овога догађаја.
      После освећења темеља храма, у згради Института, Преосвећени Јефрем је освештао славско кољиво и славски колач.

 

 

СЛАВА ХРАМА У КНЕЖИЦИ

     

      На дан Покрова Пресвете Богородице прослављена је храмовна слава. Свету Литургију служили су парох демировачки протонамјесник Жељко Тошић, други дубички Станко Лакетић и јереј Жељко Јевђенић.

 

 

САМРТНИ ПЛЕС ШОТЕ ГАЛИЦЕ

ПЈЕСМУ ”ШОТЕ, МОРИ, ШОТЕ” СВИ ПЈЕВАЈУ ПО СВАДБАМА, ИАКО ОНА ВЕЛИЧА УБИЈАНЈЕ СРБА

      Пјесма настала по називу Шоте Галице, која је спалила шесторо српских чобанчића.

      Предраг Михаиловић (25) из Великог Мокрог Луга оженио се прошлог мјесеца. Свадба као све велике свадбе у традиционалним срединама: велики шатор у пространом дворишту, двјеста званица, махом рођака са његове и Јеленине (23) стране и, наравно, оркестар. Са Ђолетом, хармоникашем, сјео је за сто да прочешљају репертоар.       Ова пјесма може, ова је весела, ова не може, ова је тужна, ова није наша а, ова, ова не долази у обзир.
      -Зашто, па ту највише воле, на њу играју коло, сви поскачу као луди кад чују ”Шоте, мори, шоте”!
      -То је шиптарска пјесма. Рекао ми је друг који је читао на интернету, да су ту пјесму шиптарски одметници у Краљевини Југославији пјевали као симбол србомрштва. Уз њу су клали и убијали Србе. Та се пјесма овдје неће пјевати.
      Предраг је остао неумољив, иако се успротивио и његов отац, говорећи да се не сјећа да је за ту пјесму раније везана нека ујдурма.
      Питали су све које су познавали. Неко је рекао да не зна да је пјесма шиптарска, други да нешто има, али се не сјећају, трећи су били сигурни да је муслиманска, четври да је с југа Србије. Нити су сазнали, нити су пјесму пјевали. Тек, прича о Шоти иде овако:
      Шота је властито име жене одметника Азема Бејте из дреничког атара, који је са својим качацима (одметницима) држао под контролом овај крај. Села Галица, Љубовац, Пољанице, Микушинце и Дубовце, која ће и касније остати легло тероризма, била су мјесто гдје полиција Краљевине, а и све касније, увијек дочекивали из свих оружја.
      Далеко од дохвата државе, баш у том крају бјеснила је побуна шиптарских одметника. Непосредно пред устанак, 1924. године, једна војно-жандармеријска јединица опколила је Дреницу.
      Полицији и војсци Краљевине СХС, писао је Предраг Симић у историјском приказу под називом ”Енверисти”, требало је пуних шест година послије оснивања прве југословенске државе да угуше покрет качака у Дреници, који су предводили Азем Бејта и Шота Галица, и није случајно што је баш у овом крају 1944. избила побуна балиста коју је предводио Шабан Полужа.
      Када је полиција опколила одметнике, пуковник Стојановић позвао је Азема Бејту на предају, алу су умјесто одговора добили куршуме. Наређена је паљба. Цијели дан и све до дубоко у ноћ трајале су борбе. Ујутру, сунчеви зраци открили су до темеља разрушено село и 125 мртвих одметника. Азема Бејту нису пронашли.
      Тек много година касније сазнало се да га је из обруча српске полиције спасла његова жена и ратна другарица Ћерима, звана Шота Галица. Тешко рањен, на путу је умро, а тијело му је бачено у једну јаму крај села Прчева. Сви одметници, који су успјели да се спасу, заклели су се тада да његов гроб неће никада одати.
      Одали су га 1971. када су, наводно, његове кости, сахрањене а он проглашен за националног хероја.
      Шота Галица наставила је посао свог мужа. Нападала је Србе гдје год је стигла, убијала, одсијецала уши по чему је и њен муж био познат, а онда је једног дана, како је остало у народном памћењу, ухватила на планини Мокри, шесторо српске дјеце, чобанчића, везала их и заложила ватру.
      Док су дјеца вриштала умирући у стравичним мукама, она је око ватре играла самртну игру, пјевајући из свег гласа:”Шоте, мори, шоте, шоте машала, давно желим, шоте мори, да те играм ја”.
      Деценијама је звук ове пјесме у коју су уткани крици страдале српске дјеце весело одзвањали Србијом. Сада га је све мање. Историја је коначно објелоданила језиву причу о њеном настанку.

ЗНАЛО СЕ

      Осамдесетих година, ниједна свадба није могла да прође без ове пјесме - каже Луне Милојевић, познати хармоникаш и предсједник Удружења за заштиту народне музике ”Извор”- Свирао сам је и ја, иако се и у Титово вријеме знало да је шиптарска и да има језиву историју. Данас, свијест младих људи је много снажнија и другачија, никаква идеологија је не спутава, па је, природно, и ову пјесму избрисала из српског насљеђа.

НОВОСТИ-недеља, 22. јул 2007

 

ОСВЕШТАЊЕ TЕМЕЉА У ВЛАШКОВЦИМА

      2. септембра 2007 у селу Влашковци на мјесту гдје је током Другог свјетског рата порушена црква Успења Пресвете Богородице владика бањалучки г. Јефрем освештао је темеље нове цркве. Темељи су изграђени прилогом становника села а кум је био г. Боро Орељ са супругом Невенком и ћерком Нином

 

ХРАМОВНА СЛАВА У БРЕКИЊИ (УБРУС)

      29.08. прослављена је сламовна храма у Брекињи (храм у обнављању). Послије свете Литургије пререзан је славски колач. Међу присутним народом био је и Емилијан из Алматија. Брат Емилијан је допутовао из Казахстана да обиђе светиње у Кнешпољу.

 

ПРОСЛАВА ВИДОВДАНА У КНЕЖИЦИ

      Већ неколико година ЦО Кнежица и МЗ Кнежица ѕаједно организују прослављање Бидовдана у Кнешпољу. Ове године у Кнежици подигну је споменик погинулим борцима Отаџбинског рата, те освештан. Послије свете Литургије служен је парастос за све српске страдалнике од Косова до Кнешпоља.

    

БРЕКИЊА

     

   

 

ЦРКВА У МЕЂУВОЂУ

      Након више деценија добијено и уређено земљиште за подизање саборног храма у Међувођу. Градња храма тек предстоји. Молимо парохијане и све људе добре воље да помогну у даљим пословима.
      Прилог за изградњу можете слати на постављени рачун (под линком уплате) са назнаком "за Међувође".

     

    

ДАН СВЕТОГ ВАСИЛИЈА - ПОБРЂАНИ

      На дан Св. Василија Чудотворца служена је Литургија и освештан славски колач. Кум славе г. Борко Босиочић, ктитор храма.

    

КНЕШПОЉСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ

      Бити Србин значи - вјечно страдање

      У Кнешпољу је 1927. године рођен Миљатовић Н. Војо.
      Први пут је погинуо у петнестој години од усташког метка на својoj њиви.
      Други пут је страдао кад су му на надгробној плочи тамо неке поратне године исписали име латиницом, а Војо је учио и знао само ћирилицу. Мјесто крста му је изнад имена урезан идеолошки знамен. Био је то још један - трећи пад. Али, не и коначан.

Провиђење је открило

Да буде видљивије

Јасно је

Не може бити јасније

      Четврти пут је Кнежопољац Војо дефинитивно обезвријеђен кад су његову надгробну плочу, као и других његових саплеменика у истом страдању, уградили на улаз (степениште) у кућу припадника народа с којима су Срби градили "неразрушиво" братство и јединство. Слова са именом су остала у бетону, а видљива страна је била глатка, сјајна и невина.
      Новомучениче Војо, моли Христа Бога за нас!

 

 

Добротворни концерт у Русији

.
     

      1. априла у руском граду Казану одржан је добротворни концерт . Сав приход од овог концерта је дониран за изградњу храма Пресвете Богородице у Кнешпољу.

 

 

Прослава Васкрса у Кнешпољу

      На Васкрс је служена Света Литургија у 6 часова. Литургија је служена у цркви Успења Пресвете Богородице у Кнежици уз присуство многобројног народа.

 

 

Прослава Светог Саве у Кнешпољу

      На дан Светог Саве служена је Света Литургија у 9 часова у саборном храму те освештан славски колач и жито. На Литургији је одговарао дјечији хор на челу са вјероучитељем. Дјеца су одржала неколико пригодних рецитација о светитељу. Послије Свете Литургије послужени су слаткишима.

      Прослављање Светог Саве, школске славе, обиљежено је и пригодним програмом у ОШ "Majka Kнежопољка" у Кнежици. Директор школе г. Душко Jакшић, заједно са својим члановима колектива по освећењу славског колача и жита приредио је пријем за присутне госте.

 

     

Бадњи дан и Божић у Кнешпољу

      На Бадњи дан 06.01. у цркви св Василија Острошког у Побрђанима служена је св. Литургија у 9 часова.

      У поподневним часовима почели су пристизати бадњаци код новозапочете цркве Покрова Пресвете Богородице у Кнежици. Бадњаци су довожени из многих села у Кнешпољу (Кошућа, Челебинци, Брекиња, Велико Двориште, Мало Двориште, Мирковац, Јеловца Доњег и Горњег, Кнежице...).

      Мноштво народа пратило их је уз пјесму. По вечерњем богослужењу, освештани су и наложени. По том је мноштво дјеце у цркви на слами пијукало уз радосну грају. На Божић у 5 часова служена је св. Литургија и скоро сви присутни су приступили светој тајни причешћа. Истог дана служен је акатист св. Василију Острошком у 11 часова.

      Другог дана Божића на Сабор Пресвете Богородице служена је св. Литургија у цркви Вазнесења Господњег у Јеловцу Доњем у 10 часова.

      На дан св. првомученика архиђакона Стефана у цркви Покрова Пресвете Богородице у Кнежици служена је Литургија а потом је освештано славско жито и колачи домаћинима који славе св. Стефана као крсну славу.

 

 

 

Храмовна слава св. Игњатијa Богоносац у Јеловцу Доњем

      Свету Литургију на дан храмовне славе св. Игњатија Богоносца (задужбина г. Остоје - Браце Гњатовића) 2. јануара 2007. године одслужио је парох кнежички отац Жељко Јевђенић уз присуство вјерног народа. Послије Литургије освештан је славски колач и кољиво.