Како помињати за здравље и покој душa?

    Главну молитву за здравље живих и покој душа умрлих православних хришћана Црква служи на Божанској литургији, приносећи за њих бескрвну жртву Богу. Ради тога треба дати у Цркви или уписати на нашој страници њихова имена (треба уписати само крштене, православне хришћане). На Проскомидији ће из просфора бити извађене честице за њихово здравље или за покој, које ће на крају Литургије бити спуштене у Свету Чашу и омивене Крвљу Сина Божијег, у знак омивања људских гријехова Христом. Запамтимо да је помињање на Божанској Литургији највеће добро за оне који су нам драги.
    Поред општих богослужења (Литургија, вечерње, јутрење) у Православној Цркви постоје појединачна богослужења, такозване требе (пошто се оне служе на заказивање вјерника), као и молебан (за живе) и парастос (за умрле). Они се обично служе по завршетку Литургије. Може се заказати молебан Спаситељу (захвални, за болесне, за путнике итд.), Мајци Божијој (разним Њеним иконама) или поштованим светитељима - по жељи вјерника. Могу се дати имена за помињање живих и умрлих хришћана 40 дана, пола године и годину...
    Богу је угодно да добијемо помоћ од Њега у својим нуждама кроз молитве Богородици и светитељима. Тако например, молитве пред иконом Мајке Божије "Чаша која се не испија", светом мученику Бонифацију, праведном Јовану Кронштатском помaжу од болести пијанства, свети Николај Чудотворац је покровитељ путника, а помаже и при удаји кћери, а такође се и брзо одазива на различите молбе за помоћ, свети војници Теодор Стратилат, Јован Војник, благоверни кнез Александар Невски и други, као и Јован Претеча штите православне војнике; у болестима прибегавамо за помоћ великомученику и исцјељитељу Пантелејмону, светим врачима - бесребреницима Козми и Дамјану...
    Број имена није ограничен; треба само имати на уму да вјерник, ако може даје прилог за потребе Цркве. Знајући да је нешто највеће што што можемо да урадимо за наше ближње (посебно у покојене) да дамо имена за помињање на Литургији, не треба да заборавимо да се молимо за њих код куће као и да чинимо дјела милосрђа.